Dijareja kod dece je česta pojava, naročito tokom leta, kada visoke temperature, putovanja, promena sredine i povećan rizik od infekcija digestivnog trakta mogu doprineti pojavi stomačnih tegoba. Iako većina epizoda akutne dijareje prolazi bez ozbiljnih komplikacija, kod dece je posebno važno obratiti pažnju na značajan gubitak tečnosti.
Dehidracija kod dece može nastati kada dete zbog čestih tečnih stolica izgubi više vode i elektrolita nego što uspeva da nadoknadi. Rizik je još veći ukoliko se uz dijareju jave povraćanje i/ili povišena temperatura.
Zbog toga je važno da roditelji znaju kako da na vreme prepoznaju prve simptome dehidracije i kada je potrebno potražiti pomoć lekara.
Sačuvajte najvažnije savete na telefonu
PDF vodič • 10 strana • Besplatno preuzimanje
Zašto dijareja može dovesti do dehidracije kod dece?
Dijareja se definiše kao smanjenje konzistencije stolice (kašaste ili tečne stolice) i/ili povećanje učestalosti pražnjenja creva, tipično tri ili više stolica u 24 sata, sa ili bez temperature i povraćanja. Važna praktična napomena je da je promena konzistencije stolice u odnosu na uobičajenu za konkretno dete važnija od samog broja stolica, naročito kod odojčadi u prvim mesecima života, kod kojih je normalna učestalost stolica veoma varijabilna.
Tokom svake tečne stolice organizam gubi vodu, ali i važne elektrolite, kao što su natrijum, kalijum, hloridi, bikarbonati, a kod produženih dijareja i magnezijum i kalcijum. Ako dete uz dijareju povraća, ima temperaturu ili odbija da pije tečnost, gubitak vode može biti još izraženiji.
Mala deca su posebno podložna dehidraciji, zbog čega je kod njih važno pratiti ne samo broj stolica već i opšte stanje, unos tečnosti i mokrenje.
Kako prepoznati dehidraciju kod deteta?
Simptomi dehidracije kod dece se razlikuju u zavisnosti od toga koliko je tečnosti i elektrolita izgubljeno.
Roditelji bi u slučaju pojave dijareje trebalo posebno da prate ponašanje deteta, stanje budnosti, žeđ, mokrenje, pojavu ubrzanog rada srca i disanja, hladne ekstremitete i izgled kože, usana, usta/jezika, očiju i prisutnost suza.
1. Dete mokri ređe i oskudnije
Jedan od važnih znakova nedovoljnog unosa ili povećanog gubitka tečnosti jeste smanjeno mokrenje.
Kod beba roditelji mogu primetiti da su pelene ređe mokre nego inače, dok starije dete može znatno ređe odlaziti u toalet.
Urin može postati tamniji i koncentrovaniji.
2. Suve usne, usta i jezik
Suve usne, usta i jezik mogu ukazivati na nedostatak tečnosti.
Ukoliko dete ima dijareju, obratite pažnju na to da li su mu usta neuobičajeno suva i da li traži tečnost češće nego inače.
3. Izražena žeđ
Pojačana žeđ može biti jedan od ranih znakova dehidracije.
Dete može često tražiti vodu ili piti brzo i pohlepno. Iako je dobro što dete želi da pije, izražena žeđ uz učestale tečne stolice predstavlja znak da treba pažljivo pratiti njegovo stanje.
4. Upale oči
Kod izraženijeg gubitka tečnosti oči mogu izgledati upalo (uvučeno). Ovo je jedan od znakova dehidracije koji ne treba ignorisati, posebno ako se istovremeno javljaju promene poput pospanosti, slabijeg mokrenja ili odbijanja tečnosti.
5. Razdražljivost ili neuobičajena pospanost
Dehidracija kod deteta ne mora da se manifestuje samo fizičkim znacima.
Kao znak blage dehidracije dete može biti nervoznije i razdražljivije nego inače, dok kod ozbiljnije dehidracije može postati izrazito umorno, bezvoljno ili pospano.
Roditelji najbolje poznaju uobičajeno ponašanje svog deteta, pa naglu i izraženu promenu opšteg stanja tokom dijareje treba shvatiti ozbiljno.
Dijareja i dehidracija kod dece – šta prvo uraditi?
Kada dete ima dijareju, jedan od najvažnijih ciljeva jeste sprečavanje dehidracije.
Nije dovoljno nadoknaditi samo vodu, jer se tečnim stolicama gube i elektroliti. Zbog toga se za nadoknadu izgubljene tečnosti i elektrolita koriste oralni rehidratacioni rastvori (ORS).
Detetu treba nuditi tečnost redovno. Kako je ranije navedeno, dete zbog osećaja žeđi može tražiti halapljivo da pije. Međutim, vrlo je važno napomenuti, posebno ako su uz dijareju prisutni mučnina i/ili povraćanje, da tečnost treba davati češće i u manjim količinama (gutljaj, dva), jer je lakše za podnošenje. Velike količine tečnosti odjednom mogu dodatno provocirati stomačne tegobe.
Kod odojčeta dojenje ne treba prekidati. Naprotiv, preporuka je da se dojenje nastavi tokom cele epizode dijareje, sa ili bez dodatne oralne rehidratacije u zavisnosti od stepena dehidracije. Takođe, ne preporučuje se razblaživanje adaptiranih mlečnih formula.
Ishranu takođe ne treba nepotrebno obustavljati, ali je isto preporučljivo da i obroci budu češći i manjeg obima. Kada dete može da jede, cilj je postepeni povratak uobičajenoj, uzrastu prilagođenoj ishrani. Nakon uspešne rehidratacije dete treba da nastavi sa uobičajenom ishranom, bez nepotrebnih restrikcija.
Sačuvajte najvažnije savete na telefonu
PDF vodič • 10 strana • Besplatno preuzimanje
Kada se treba odmah obratiti lekaru?
Poseban oprez potreban je kod beba i male dece.
Lekarsku pomoć treba potražiti ako dete pokazuje znake ozbiljne dehidracije, izrazito je pospano, klonulo, teško se budi ili slabo reaguje, ne može ili odbija da pije, veoma malo mokri, ima upale oči, nema suza, ima suva usta i jezik, ubrazno diše, ima ubrzan rad srca i izrazito hladne šake i stopala.
Pedijatru se treba obratiti i ukoliko se u stolici pojavi krv, dijareja je izrazito učestala ili dugo traje, dete neprestano povraća ili povraća zeleni sadržaj, ima visoku ili temperaturu koja duže traje, ima jake bolove u stomaku, nadutost ili ukočen (tvrd) stomak, bledu ili marmorizovanu (prošaranu) kožu, ima hroničnu bolest ili stanje koje povećava rizik od dehidracije ili njegovo opšte stanje zabrinjava roditelja.
Kod teške dehidracije može biti potrebna nadoknada tečnosti intravenskim putem, ili može postojati potreba za primenom dodatne terapije, zbog čega ne treba čekati da se stanje dodatno pogorša.
Kako sprečiti dehidraciju kada dete dobije dijareju?
Najvažnije je reagovati od samog početka.
Nemojte čekati da dete postane izrazito žedno. Redovno mu nudite tečnost i pratite koliko mokri.
Primenu oralnih rehidratacionih rastvora treba započeti rano, nastaviti dojenje i uobičajenu ishranu i nadoknađivati gubitke nakon svake tečne stolice. Dalje, treba izbegavati napitke koji nisu adekvatni za rehidraciju: gazirana pića, voćni sokovi, energetska ili sportska pića, veoma zaslađeni napici, ili isključivo davati vodu kod značajnijih gubitaka. Razlog je što ovi napici imaju neodgovarajuću koncentraciju elektrolita i/ili šećera i mogu čak pogoršati dijareju ili dovesti do poremećaja natrijuma.
Tokom toplih letnjih dana treba imati na umu da dete dodatno gubi tečnost znojenjem, pa kombinacija visokih temperatura i dijareje može povećati rizik od dehidracije.
Posebno pažljivo pratite dete koje istovremeno ima dijareju i povraćanje, jer tada nadoknada izgubljene tečnosti i elektrolita može biti otežana.
Enterosgel kod dijareje
Pored nadoknade tečnosti i elektrolita, kod dijareje je važno postupati u skladu sa uzrokom tegoba i preporukama lekara.
Enterosgel je intestinalni adsorbens (enterosorbent) koji deluje lokalno u digestivnom traktu. Njegova struktura omogućava vezivanje određenih štetnih materija u crevima – toksina (endotoksini i enterotoksini), patogena i alergena, koji se zatim zajedno sa Enterosgelom eliminišu putem stolice.
Enterosgel se koristi za simptomatsko lečenje akutne dijareje i sindroma iritabilnih creva sa dijarejom, u skladu sa uputstvom za upotrebu. Pokazano je da primena enterosgela značajno smanjuje trajanje dijareje, što posledično smanjuje i rizik od pojave teške dehidracije.
Kada je u pitanju dijareja kod dece, važno je pridržavati se preporučenog načina primene i doziranja za odgovarajući uzrast. Kod dece, posebno mlađe, preporučljivo je konsultovati pedijatra ili farmaceuta.
Najbolji pristup detetu sa dijarejom jeste kombinacija pažljivog praćenja njegovog opšteg stanja, uz adekvatnu rehidrataciju i odgovarajući tretman u skladu sa uzrastom i uzrokom tegoba.